YUTEL - televizija koje nema (podećanje)
uros | 07 Januar, 2007 21:21
Početkom 1990. godine u moju kuću dolaze Silvija Luks i Ivan Đurić. Kažu da se već duže vreme razmišlja o pokretanju savezne televizije. Republike imaju svoje televizije, dok Savezna vlada koja nastoji da sprovede ekonomske reforme i uvede zemlju u Evropu nema načina da svoj program celovitije prikaže. Razgovarali su o tome sa predsednikom Antom Markovićem. On želi da se taj kanal otvori što pre i da svojim programom pomogne očuvanju Jugoslavije. Veruje da bi Armija ustupila svoje frekvencije, predajnike i tehniku. Njena ustavna dužnost je da brani celinu Jugoslavije. U razgovoru o tome ko bi mogao da vodi taj kanal kažu mi da su pomenuli moje ime. Predsednik se odmah složio. Tražio je da me ubede da se prihvatim tog zadatka, posle čega bi i on sa mnom razgovarao.
"O uslovima je ovlašćen da s vama razgovara Darko Marin, savezni sekretar za informacije", kažu Silvija i Ivan, zadovoljni što sam pristao. "O postavljanju stanice, ljudima i programu, predsednik bi s vama vodio poseban razgovor."
Drugo nemaju i ne znaju. Ante Marković, oslonjen na reformske snage, nudi opstanak Jugoslavije, brži razvoj demokratije, višepartijski sistem, razvoj tržišne ekonomije, povezivanje sa Evropom u porodicu čvrste valute, zaposlenost, otvorene granice. Sad je veliko pitanje na čiju će stranu stati Armija. Sve godine posle rata branila je partijsku državu. Tu leži i glavna opasnost. Ali verujmo da će u njenoj komandi prevladati razum nad ideološkim opredeljenjem, pa će znati da brane interese svih naroda podjednako.
Uvek samo voleo umne, ugla|ene ljude, još od onih dana kada sam u Londonu sreo Vladimira Velebita. Ivan Đurić je sjajan mladi naučnik, upadljivo lepe spoljašnjosti, neobičnih plavih prodornih očiju. Erudit, govori nekoliko jezika. Na Pariskom univerzitetu povremeno predaje istoriju Vizantije. Potiče iz ugledne srpske porodice. Unuk je književnika Milana Bogdanovića, otac i majka su mu profesori univerziteta, ujak poznati arhitekt i intelektualac Bogdan Bogdanović. Potpuno je upućen u političke prilike u Srbiji, u prošlosti i danas.
Dok ga slušam kako rečito i jasno izlaže svoje misli i zapažanja, razmišljam. Ako bi ovakav čovek kojim slučajem stao na čelo Srbije, svet bi ga oberučke prihvatio. Što je još važnije, on bi lakše nego bilo ko drugi mogao da se sporazumeva s predsednicima republika, kao nekad, isto tako uglađeni i obrazovani predstavnik starije generacije Marko Nikezić.
Moj prijatelj dr Bora Vujadinović zabrinuto se pitao:"Kako su i zašto potpuno nestali iz vlasti kulturni i civilizovani Srbi? Otkud odjednom ova navala prostaka, koja se nametnula da nas brani i predvodi? To ne može na dobro da ispadne." Onda dodaje. "Pitali su se, verujem, to isto i Nemci kad je Hitler sa svojom gomilom došao na vlast i krenuo da brani i predvodi nemački narod."
Preuzeto iz knjige memoara Nebojše Tomaševića
Posted in
Srpski.
Dodaj komentar: (1).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Sledeći članak |
Prethodni članak»
1. AhmedMalik | 08/03, 2022 u 19:01
Potpuno je upućen u političke prilike u Srbiji, u prošlosti i danas.