Karićev ustav - logika profita
uros | 11 Januar, 2007 20:38
Kada se pogleda Ustav koji je predlоžio PSS odmah će postati jasni motivi ulaska Karića u politiku i borba za osvajanje parlamentarne većine.
Naime, taj ustav prelaže dvodomnu skupštinu u kojoj je u prvom domu skupština velikih posednika kapitala a u drugom domu skupština predstavnika naroda. Takav model se može naći u Velikoj Britaniji, Americi, i još nekim državama ali se ovde mora upotrebiti argument da je ovo Srbija i da su ti ustavi pisani pre nekoliko vekova (Britanija čak i nema ustav kakav danas postoji u većini država) kada se dešavala prvobitna akumulacija kapitala, dok se ovde akumulacija dešavala pre jednog veka a posle drugog svetskog rata su komunističke vođe još dodatno ukrpunili taj kapital.
Ovo što su sproveli novi tajkuni je prvobitna pljačka narodne imovine a ne akumulacija, jer je ona bila u socijalizmu detaljno izvršena. Ono što se pokušava ovakvim predlogom je da se ta pljačka legalizuje i na taj način definišu određena pravila igre.
Da bi analiza bila potpuna, opet pogledajmo opšti interes. Da li dodeljivanje društvene imovine tajkunima je u društvenom interesu? Laici bi rekli da jeste jer je bolje da je nečije nego ničije, jer se efikasnost povećava (privatnik uvek želi veći profit).
Međutim, zašto taj kapital koji se meri milijardama evra se ne izbriše iz njihovog vlasništva i ne prepiše na ispražnjene penzione, zdravstvene i druge fondove jer su upravo korisnici tih fondova najviše oštećeni od tih tajkuna, a za menadžere tih fondova postaviti profesionalne ljude. Ili, neka akcionari tog fonda budu svi građani a ne tajkuni jer oni nisu odabrani konkursom niti su trebali da budu nego im je partijskim kanalima dato to u vlasništvo.
Imajući u vidu logiku Karića i ostalih tajkuna proizašlih iz titovog vremena oni će uraditi tačno onoliko koliko mogu da urade. Zato je na nama da im to onemogućimo i da ih pošaljemo tamo gde im je mesto - na doživotnu robiju.
Posted in
Srpski.
Dodaj komentar: (0).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Sledeći članak |
Prethodni članak»