Trag novca u politici
uros | 11 Januar, 2007 20:01
Kada se razmatra ideja demokratije u političkoj teoriji se kaže da suverenitet jednog društva pripada narodu i da je njegova volja apsolutna odnosno da narod 'ne može da pogreši'. Iz te volje proizilazi sastav zakonodavne vlasti i raspodela mandata strankama koji formiraju vladu.
Pritom se indirektno uzima kao pretpostavka da je narod najobrazovaniji, najinteligentniji, i da ima najvise informacija kao i vremena da se bavi odlučivanjem za koga će da glasa. Naravno ni jedna od ovih pretpostavi ne stoji, i svako biranje se vrši na način kako će odrešena stranka bolje ili gore da uspe da ubedi birače da je njen put najbolji i da ona može da ga sprovede. Da bi ubedila građane politička partija mora da ima određena finansijska sredstva za taj posao a ona su mnogo veća od onih koja dolaze iz državnog budžeta.
Imajući sve ovo u vidu logično je pretpostaviti da postoje finansijeri poliičkih stranaka koji u njima vide određen interes, a u razvijenim demokratijama finansijeri obično finansiraju sve političke opcije koje pretenduju na ulazak u parlament. To znači da postoji direktan finansijski interes od ulaska u parlament pa se izbori mogu posmatrati kao ubeđivanje građana i njihova odluka da daju mandat određenom finansijeru da realizije svoje finansijske ambicije, a formiranje vlade nagodba sa određenm finansijskim grupacijama i delovima društva da se u ekonomiji nešto određeno uradi.
Primere za tako nešto ima na pretek. Svaki put kada vlada nešto odluči da uradi od te odluke određeni privredni subjekti imaju direktne koristi. Jedino je važno da od te vladine odluke najviše koristi ima društvo kao celina i naterati privredne subjekte da što više rade za korist društva i na taj način se takmiče za dobijanje povlastica od vladinih odluka. Ono što se do sada dešavalo je procena vladinih ministra i njihovih činovnika koliko oni imaju direktne finansijske koristi od određenog projekta a opšti interes ako uopšte postoji je u drugom planu i izbija samo onda kada postoji rizik od pada vlade ili njenog uzdrmavanja.
Jedan od načina kako bi se to moglo rešiti je razvoj medija i njihova nezavisnost. Međutim potopuna sloboda izražavanja za sada je moguća samo na Internetu i on može da postane jaka povratna sprega zaštite javnog interesa i sprečavanje pojedinih finansijera određenih političkih grupacija da profitiraju na tome.
Posted in
Srpski.
Dodaj komentar: (1).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Sledeći članak |
Prethodni članak»
1. JaxonGoman | 08/26, 2020 u 08:57
Every one of these games are too astounding. I love to play Xbox games. Great to see their essayhave review service that bring positive outcomes and they are commending the 10 years of achievement. I wish them more long stretches of accomplishment later on.