Nivo otimanja u Srbiji
uros | 13 Januar, 2007 15:19
Prošlo je više od decenije i po od famozne '91 godine, kada je haos dostizao kulminaciju. Hajde da danas posmatramo bogatstvo najbogatijih ljudi u bivšim Jugoslovenskim republikama, GDP i broj stanovnika uporedno.
Ne ulazeći u tačne veličine posmatraćemo samo odnose ovih veličina. U Srbiji je najbogatiji čovek sa oko 4 milijarde USD, dok je u Hrvatskoj oko 500 miliona USD, dok je hrvatska dva puta manja po broju stanovnika i još ima oko dva puta veći GDP od Srbije. Kada se uporede bogatstva odnos je 8 puta veća imovina najvećeg srpskog bogataša nego Hrvatskog, dok je srbija duplo veća, i kao što smo rekli ima duplo manji GDP od hrvatske pa je nivo otimanja u srbiji 32 puta veći od nivoa pljačke u Hrvatskoj.
Ako se sada Srbija uporedi sa Slovenijom taj disbalans još više dolazi do izražaja. Slovenija ima najbogatijog čoveka vrednog oko 500 mil USD pravi 1.5 put veći GDP od Hrvatske i ima 4 puta manje stanovnika od srbije, pa je taj odnos 4 x 2 x 1.5 x 4 = 48 puta! To pokazuje kakvo je Srpsko društvo i koliko je nacionalizam lažna briga za narod i prava briga za što veću pljačku ljudi. To pokazuje i nivo morala u ovim republikama kao i nivo pravne države. Mada, podaci sve govore onome ko zna da razmišlja!
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
Karićev ustav - logika profita
uros | 11 Januar, 2007 20:38
Kada se pogleda Ustav koji je predlоžio PSS odmah će postati jasni motivi ulaska Karića u politiku i borba za osvajanje parlamentarne većine.
Naime, taj ustav prelaže dvodomnu skupštinu u kojoj je u prvom domu skupština velikih posednika kapitala a u drugom domu skupština predstavnika naroda. Takav model se može naći u Velikoj Britaniji, Americi, i još nekim državama ali se ovde mora upotrebiti argument da je ovo Srbija i da su ti ustavi pisani pre nekoliko vekova (Britanija čak i nema ustav kakav danas postoji u većini država) kada se dešavala prvobitna akumulacija kapitala, dok se ovde akumulacija dešavala pre jednog veka a posle drugog svetskog rata su komunističke vođe još dodatno ukrpunili taj kapital.
Ovo što su sproveli novi tajkuni je prvobitna pljačka narodne imovine a ne akumulacija, jer je ona bila u socijalizmu detaljno izvršena. Ono što se pokušava ovakvim predlogom je da se ta pljačka legalizuje i na taj način definišu određena pravila igre.
Da bi analiza bila potpuna, opet pogledajmo opšti interes. Da li dodeljivanje društvene imovine tajkunima je u društvenom interesu? Laici bi rekli da jeste jer je bolje da je nečije nego ničije, jer se efikasnost povećava (privatnik uvek želi veći profit).
Međutim, zašto taj kapital koji se meri milijardama evra se ne izbriše iz njihovog vlasništva i ne prepiše na ispražnjene penzione, zdravstvene i druge fondove jer su upravo korisnici tih fondova najviše oštećeni od tih tajkuna, a za menadžere tih fondova postaviti profesionalne ljude. Ili, neka akcionari tog fonda budu svi građani a ne tajkuni jer oni nisu odabrani konkursom niti su trebali da budu nego im je partijskim kanalima dato to u vlasništvo.
Imajući u vidu logiku Karića i ostalih tajkuna proizašlih iz titovog vremena oni će uraditi tačno onoliko koliko mogu da urade. Zato je na nama da im to onemogućimo i da ih pošaljemo tamo gde im je mesto - na doživotnu robiju.
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
Trag novca u politici
uros | 11 Januar, 2007 20:01
Kada se razmatra ideja demokratije u političkoj teoriji se kaže da suverenitet jednog društva pripada narodu i da je njegova volja apsolutna odnosno da narod 'ne može da pogreši'. Iz te volje proizilazi sastav zakonodavne vlasti i raspodela mandata strankama koji formiraju vladu.
Pritom se indirektno uzima kao pretpostavka da je narod najobrazovaniji, najinteligentniji, i da ima najvise informacija kao i vremena da se bavi odlučivanjem za koga će da glasa. Naravno ni jedna od ovih pretpostavi ne stoji, i svako biranje se vrši na način kako će odrešena stranka bolje ili gore da uspe da ubedi birače da je njen put najbolji i da ona može da ga sprovede. Da bi ubedila građane politička partija mora da ima određena finansijska sredstva za taj posao a ona su mnogo veća od onih koja dolaze iz državnog budžeta.
Imajući sve ovo u vidu logično je pretpostaviti da postoje finansijeri poliičkih stranaka koji u njima vide određen interes, a u razvijenim demokratijama finansijeri obično finansiraju sve političke opcije koje pretenduju na ulazak u parlament. To znači da postoji direktan finansijski interes od ulaska u parlament pa se izbori mogu posmatrati kao ubeđivanje građana i njihova odluka da daju mandat određenom finansijeru da realizije svoje finansijske ambicije, a formiranje vlade nagodba sa određenm finansijskim grupacijama i delovima društva da se u ekonomiji nešto određeno uradi.
Primere za tako nešto ima na pretek. Svaki put kada vlada nešto odluči da uradi od te odluke određeni privredni subjekti imaju direktne koristi. Jedino je važno da od te vladine odluke najviše koristi ima društvo kao celina i naterati privredne subjekte da što više rade za korist društva i na taj način se takmiče za dobijanje povlastica od vladinih odluka. Ono što se do sada dešavalo je procena vladinih ministra i njihovih činovnika koliko oni imaju direktne finansijske koristi od određenog projekta a opšti interes ako uopšte postoji je u drugom planu i izbija samo onda kada postoji rizik od pada vlade ili njenog uzdrmavanja.
Jedan od načina kako bi se to moglo rešiti je razvoj medija i njihova nezavisnost. Međutim potopuna sloboda izražavanja za sada je moguća samo na Internetu i on može da postane jaka povratna sprega zaštite javnog interesa i sprečavanje pojedinih finansijera određenih političkih grupacija da profitiraju na tome.
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
Nove novine u izdanju kompanija Delte i VREMEna?
uros | 09 Januar, 2007 01:01
Pre nekoliko meseci mogla se čuti informacija da je predsednik kompanije Delta razgovarao sa glavnim i odgovornim urednikom nedeljnika VREME o osnivanju novih dnevnih novina. Sama vest i ne bi bila toliko iznenađujuća imajući u vidu koliko dnevnih novina postoji u Srbiji i njihov tiraž, kao i to koliko to tržište može da bude zanimljivo sa bilo kog investitora, obzirom da ne postoji neka ozbiljna konkurencija kvalitetom.
Međutim, kada se izgovore reči Delta i VREME zajedno stvari poprimaju drugačiji oblik. Sam glavni urednik Žarko je izjavio u jednoj emisiji da je došlo do tih pregvora i da moli 'sve ljude koji bi to da komentarišu da to ne rade'. Samo neka on moli, ostaje činjenica da nedeljnik VREME u svakom od svojih članaka se zalaže za pravnu državu, za određeni oblik socijal demokratskog uređenja, oštro kritikujući sve one koji su se ogrešili ili se još uvek ogrešavaju o zakon. Da li ovim postupkom glavni i odgovorni urednik VREMENA želi da nam kaže da je sve ove godine prodavao časopis uzaludnim idealistima isključivo radi profita jer je znao da bi publika prestala da ga čita ukoliko bi se kvalitet i orjentacija tekstova promenila? Onda na taj nаčin može slobodno i da razmišlja o pravljenju novina za desno orjentisane građane ili za razne grupacije stanovništva samo neka vodi računa da će mu tiraž kod socijaldemokratskih idealista naglo opasti kao i ugled koji je već počeo da klizi. Ako mu je do profita njemu to verovatno nije ni bitno, jer na drugim stranama se da mnogo lepše zaraditi.
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink
YUTEL - televizija koje nema (podećanje)
uros | 07 Januar, 2007 21:21
Početkom 1990. godine u moju kuću dolaze Silvija Luks i Ivan Đurić. Kažu da se već duže vreme razmišlja o pokretanju savezne televizije. Republike imaju svoje televizije, dok Savezna vlada koja nastoji da sprovede ekonomske reforme i uvede zemlju u Evropu nema načina da svoj program celovitije prikaže. Razgovarali su o tome sa predsednikom Antom Markovićem. On želi da se taj kanal otvori što pre i da svojim programom pomogne očuvanju Jugoslavije. Veruje da bi Armija ustupila svoje frekvencije, predajnike i tehniku. Njena ustavna dužnost je da brani celinu Jugoslavije. U razgovoru o tome ko bi mogao da vodi taj kanal kažu mi da su pomenuli moje ime. Predsednik se odmah složio. Tražio je da me ubede da se prihvatim tog zadatka, posle čega bi i on sa mnom razgovarao.
"O uslovima je ovlašćen da s vama razgovara Darko Marin, savezni sekretar za informacije", kažu Silvija i Ivan, zadovoljni što sam pristao. "O postavljanju stanice, ljudima i programu, predsednik bi s vama vodio poseban razgovor."
Drugo nemaju i ne znaju. Ante Marković, oslonjen na reformske snage, nudi opstanak Jugoslavije, brži razvoj demokratije, višepartijski sistem, razvoj tržišne ekonomije, povezivanje sa Evropom u porodicu čvrste valute, zaposlenost, otvorene granice. Sad je veliko pitanje na čiju će stranu stati Armija. Sve godine posle rata branila je partijsku državu. Tu leži i glavna opasnost. Ali verujmo da će u njenoj komandi prevladati razum nad ideološkim opredeljenjem, pa će znati da brane interese svih naroda podjednako.
Uvek samo voleo umne, ugla|ene ljude, još od onih dana kada sam u Londonu sreo Vladimira Velebita. Ivan Đurić je sjajan mladi naučnik, upadljivo lepe spoljašnjosti, neobičnih plavih prodornih očiju. Erudit, govori nekoliko jezika. Na Pariskom univerzitetu povremeno predaje istoriju Vizantije. Potiče iz ugledne srpske porodice. Unuk je književnika Milana Bogdanovića, otac i majka su mu profesori univerziteta, ujak poznati arhitekt i intelektualac Bogdan Bogdanović. Potpuno je upućen u političke prilike u Srbiji, u prošlosti i danas.
Dok ga slušam kako rečito i jasno izlaže svoje misli i zapažanja, razmišljam. Ako bi ovakav čovek kojim slučajem stao na čelo Srbije, svet bi ga oberučke prihvatio. Što je još važnije, on bi lakše nego bilo ko drugi mogao da se sporazumeva s predsednicima republika, kao nekad, isto tako uglađeni i obrazovani predstavnik starije generacije Marko Nikezić.
Moj prijatelj dr Bora Vujadinović zabrinuto se pitao:"Kako su i zašto potpuno nestali iz vlasti kulturni i civilizovani Srbi? Otkud odjednom ova navala prostaka, koja se nametnula da nas brani i predvodi? To ne može na dobro da ispadne." Onda dodaje. "Pitali su se, verujem, to isto i Nemci kad je Hitler sa svojom gomilom došao na vlast i krenuo da brani i predvodi nemački narod."
Preuzeto iz knjige memoara Nebojše Tomaševića
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
Njegovo veličanstvo Nenad Cekić
uros | 07 Januar, 2007 21:18
Kada se u društvu pojavi problem da je ogromna tražnja za nekim ograničenim i važnim resursom, odmah se postavlja pitanje ko će i po kojim pravilima isti da raspodeljuje.
Ako se zna da je moguće da se dodeli samo pet komercijalnih frekvencija sa nacionalnom pokrivenošću i da je to na neki način ekskluzivno sredstvo za proizvodnju sa visokim profitom, organizacija koja vrši raspodelu istih mora da podnese javnosti detaljne biografije i način odlučivanja, tim pre jer se stvari znatno komplikuju.
Gospodin Cekić jeste docent na Filozofskom fakultetu i to na predmetu Etika, ali isto tako je imao kontakte sa svima dobro poznatim interesnim udruženjem zvano JUL. Bilo bi bolje da detaljnije objasni javnosti sve što je u prošlosti radio kao i način na koji je agencija dodelila frekvencije. Da li PINK zadovoljava etičke i kulturne standarde, da li TV Košava ima kapacitet za nacionalnu televiziju, zašto je FOX prošao a RTL nije (ako se Srbija brani od Nemačkog uticaja, zašto onda se ne brani od Američog, ili su to priče za malu decu).
Jedino dobro delo koje je uradio je skidanje TV BK iz etra - telvizije koja je sumnjivim novcem osnovana i nelegalno radila sve vreme. Međutim ni to nije urađeno zato što gospodin Cekić je to mislio da je etički i zakonski, nego su moždna neke druge stvari u pitanju.Možda mu je naređeno odozgo. Ako je to u pitanju onda mu je i za ostale odluke isto bila potrebna direktiva. Tu se otpočinje priča o današnjim tokovima novca i vlasti a završava priča o Cekiću i on se stavlja na svoje zasluženo mesto. Sve ostalo je farsa.
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
RTS - Javni servis ili ne?
uros | 07 Januar, 2007 21:17Od kada se Radio Televizija Srbije transformisala za očekivati je da se transformiše i programska šema. Tako umesto 48 sati svadba da se krene sa prozvodnjom i prikazivanjem ozbiljnijih dokumentarnih emisija posvećenim raznim sferama društvenog života. Emisija posvećenih pozorištu i književnosti skoro i da nema, o ekonomiji se priča samo u talk show emisijama, a politički i istorijski dokumentarni program je zastupljen samo u tragovima.
Imajući ove činjenice u vidu postavlja se pitanje čemu služi pretplata koja se plaća i koja nacionalnu televiziju mora dastavi na ubedljivo prvo mesto po gledanosti i kvalitetu. Da ne služi možda samo za plaćanje reklama koje pokazuju kako je RTS za dlaku bolji od drugoplasirane PINK televizije? Kao da sme javni servis da bude drugi po gledanosti i kvalitetu!? Ili možda služe da bi se fond plata drastično povećao. A pitanja o tome zašto je kvalitet slike drastično bolji na drugim komercijalnim televizijama, zašto je objektivnost poneke televizije koja se finansira sama daleko veća od RTSa, zašto na njoj obiluje dosta bolji infomativni i dokumentarni progam nego na javnom servisu neću sada ni da postavljam. Možda neko doživljava namenu javnog servisa da se javno servisira vlast i njen prateći aparat?
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
Kultura, umetnost, nauka
uros | 07 Januar, 2007 21:16Politikin dodatak Kultura, umetnost, nauka možda je najbolji novinski kulturni dodatak u Srbiji. Svake subote se tu nađu zanimljivi i poučni tekstovi kniževno dobro napisani sa jasnim porukama. List izlazi na šesnaest stranica, što je po meni vrlo malo za oblasti koje pokriva. Najmanje bi trebalo duplirati broj strana. Takođe mislim da bi trebalo objavljivati više tekstova koji se bave Srpskim identitetom u filozofskom, istorijskom i svakom drugom smislu. Taj list bi trebao da prestavlja skup istorijskih tekstova kao i svojevrsno bojno polje sadašnjih misli posvećenih razvoju Srpske nacije i iz njih proizilazećih akcija.
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
NIP - Nacionalni investicioni promašaj
uros | 07 Januar, 2007 21:13
Nacionalni planovi se u raznim razvijenim i manje razvijenim zemljama donose kako bi se zemlja ekonomski definisala i bolje razvijala. To samo po sebi nije ništa novo i može biti dobro po zemlju ukoliko se vodi računa da zemlja ne sklizne u komandnu ekonomiju.
U Srbiji kao i svaka druga stvar NIP ima još jednu opasnost, a to je sama njegova unutrašnja struktura. Plan bi se jednostavno mogao opisati kako kada čovek ode na pijacu i proda bika, pa za te pare kupi nekog manje mesnatog bika a za ostale pare malo sredi kuću.
Opasnost leži u tome što je jedna kompanija koja se nalazi u najperspektivnijoj grani (telekomunikacije) prodata a za dobijen novac se ulaže u ne tako profitabilne grane kao što je bila ona iz koje je došao novac. Dakle, efikasnost privrede se smanjuje.
Spadam u red ljudi koji kulturu i obrazovanje smatraju najvećim ciljem, a u ekonomskom smislu veoma važnom investicijom ali današnji projekti u kulturi su toliko naivni i svode se na jednostavno obnavljanje pojedinih zgrada ili kupovinu računara, dok sama struktura lošeg obrazovanja i kulture ostaje netaknuta. Dok se PINKU daje nacionalna frekfencija da legalno zagadjuje kičom i šundom naš kulturni prostor, priča se kako se namerava nešto ozbiljno preduzeti po pitanju kulturnih događanja. Ekonomskim jezikom rečeno kultura je skupa i dugotrajna investicija. Godinama treba da se ulaže da bi ta kompanija krenula da proizvodi dobre proizvode.
Projekti u sportu i ekologiji su toliko neodređeni da su svi izgledi da će se samo profesionalni sport od toga ovajditi, dok će amateri čekati na biciklističke staze, atletske state i bazene jos dugo vremena.
Počeo sam sa bikom i kućom pa ću tako i da zavšim. Cela ideja je da kada se proda bik za njega kupi neki perspektivniji koji može biti bolji od njega, dakle da se društveno bogatstvo odgovornim menadžmentom uvećava a ne nepažljvo umanjuje i troši na privremene projekte.
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
Standard - velike ambicije
uros | 07 Januar, 2007 21:09
Nešto malo više od desetak brojeva izašlo je iz štampe dok ga tržište nije prihvatilo kao standardnu ponudu Beogradskih nedeljnika. Najnoviji časopis modernog izgleda na prvi pogled obećava mnogo. Lak stil pisanja,raznovrsnost događaja i mišljenja, malo estrade, sa aktuelnim političkim temama treba da ponudi recept za podizanje tiraža a samim tim i profita izdavača. Ideja nije nova. Preuzeta od nekih drugih svetskih listova, a dodatno ohrabrena uspehom u nekim nama susednim državama.
Međutim, koliko je Srpska javnost spremna da prihvati časopis kao novinu koju manje više redovno kupuje je druga priča. U tim drugim zapadnim zemljama postoje događaji koji su važni a koji ne uključuju politiku. Postoje i kod nas samo što za razliku od njih kod nas takvi događaji skoro i da nemaju nekav medijski značaj, jer Srpska javnost o njima ne želi ništa ili ako želi to je vrlo malo, da zna.
Zbog toga pitanje je koliko je u društvu opterećenom politikom, ali ne upućenom(i bez ozbiljne želje da bude) u nju, moguće da ovakav jedan moderan magazin,rukovođen tržištem, koji dodiruje raznovrsne teme na lak i pitak način za čitaoca, uopšte opstane a da se ne svede na svega dve rubrike - dnevnu politku i estradu.
Postovan u Srpski. Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink